Стање и перспективе српске електроенергетике
Значајне промене у сектору енергетике праћене су смањеним утицајем домаће струке на кључне изборе и одлуке. Доносиоци одлука су изложени снажном спољашњем и унутрашњем притиску у погледу читавог низа горућих питања што скреће пажњу на краткорочне циљеве и доводи до преузимања обавеза које могу имати неповољне последице на дужи рок. Ослањањем на домаћу струку и добро вођеном енергетском политиком Србија има прилику да избегне неповољне последице и да у енергетској транзицији нађе своје развојне шансе. Скуп је организован са циљем да отвори конструктивни дијалог експерата, омогући стварање визије дугорочног развоја и унапреди комуникацију између представника електропривреде, струке, државе и потрошача. Програм скупа предвиђа серију предавања праћених дискусијом о конкретним, задатим темама међу којима је стратегија развоја, контрола и коришћење кључних ресурса, проблеми енергетске сигурности, економска и еколошка одрживост, развој тржишта и утицај европских интеграција, организациони и кадровски проблеми, проблеми управљања, ефикаснијег ангажовања домаће науке и струке и проблеми образовања енергетичара. Исходи скупа укључују сажетак предавања, извод из дискусија, закључке и препоруке.
Организација
Организатор скупа: Одељење техничких наука САНУ
Организациони одбор скупа:
академик Зоран Поповић,
академик Зоран Петровић,
академик Дејан Поповић,
академик Нинослав Стојадиновић,
академик Зоран Ђурић,
дописни члан САНУ Владица Цветковић,
проф. др Бранко Ковачевић,
проф. др Никола Рајаковић,
проф. др Александар Гајић,
мр Драган Влаисављевић,
дипл. инж. Миодраг Месаровић,
дипл. инж. Бошко Буха,
дипл. инж. Љуба Маћић и
дописни члан САНУ Слободан Вукосавић (председник Организационог одбора).
Медијатори:
мр Драган Влаисављевић,
дописни члан САНУ Слободан Вукосавић,
академик Дејан Поповић,
проф. др Никола Рајаковић,
академик Зоран Ђурић,
дипл. инж. Миодраг Месаровић,
академик Федор Месингер,
дипл. инж. Младен Симовић
Мотивација:
Савремена енергетика се коренито мења, па се и српска енергетика налази пред новим изазовима који траже примену нових технологија и нових модела организације, прилагођавање тржишном окружењу, као и доношење значајних и далекосежних одлука. Европска унија тражи електроенергетику која ће обезбедити сигурно снабдевање уз минималан утицај на животну средину и глобалну климу, па чак постепено и уз нулту емисију угљен диоксида. Савремена електроенергетика налази решења у коришћењу обновљивих извора, у повећању енергетске ефикасности, у повећању флексибилности конвенционалних електрана, у примени паметних (интелигентних) мрежа, акумулацији енергије и увођењу мрежа са једносмерним струјама.
У нашим оквирима ови глобални и европски изазови су свакако оптерећени решавањем и додатних комплексних акумулираних и текућих проблема. Од српске електропривреде се очекује дугорочно сигурно снабдевање потрошача, пословна одрживост, еколошка санација постојећих капацитета и допринос националној политици климатских промена, одржива транзиција ка нискоугљеничној производњи, уравнотежење и стабилизација финансијског стања, унапређење способности и ефикасности инвестирања, допринос развоју енергетског тржишта и што боље позиционирање на регионалном и ширем простору, ефикасније управљање ресурсима, процесима и променама. Уско повезана са пратећим предузећима и институтима, енергетика има велики утицај на индустрију, привредна збивања, технолошки развој, запосленост и укупну економију и друштво. Њен одржив развој је везан и за обезбеђење социјалне кохезије. Све наведено, као и ширење нових технологија, паметних мрежа, трансактивне енергије и енергетске електронике доводи до неминовних промена и намеће потребу за доношењем важних одлука које ће утицати на Србију у великој мери и на дужи рок.
Кроз законску регулативу, отварање тржишта и политички утицај, процес интеграција у значајној мери одређује домаћу енергетику, науку и струку. Могућност самосталног одлучивања о значајним питањима српске енергетике је смањена, док је велики део домаћих истраживача упућен на теме које нису непосредно везане за важне проблеме српске енергетике. Честе кадровске и организационе промене смањују утицај домаће струке на формулисање стратегије, на ефикасност доношења одлука, на оптимално коришћење ресурса, на функционисање и вредност електропривредних система. Потребно је тражити решења за превазилажење описаног стања кроз унапређење комуникације између српске енергетике и домаћих стручњака.
ИСХОДИ
Скуп „Стање и перспективе српске електроенергетике“ је одржан 16. јуна 2017. у свечаној сали САНУ. Организован је са циљем да отвори конструктивни дијалог експерата, омогући стварање визије дугорочног развоја и унапреди комуникацију између представника електропривреде, струке, државе и потрошача. Скупу је присуствовало 150 учесника, којима су се на отварању обратили представници Академије, министар рударства и енергетике и представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Програм скупа је укључивао серију предавања и дискусије о конкретним, задатим темама међу којима је стратегија развоја, контрола и коришћење кључних ресурса, проблеми енергетске сигурности, економска и еколошка одрживост, развој тржишта и утицај европских интеграција, организациони и кадровски проблеми, проблеми управљања, ефикаснијег ангажовања домаће науке и струке и проблеми образовања енергетичара.
Током скупа, указано је на тешкоће и отворена питања са којима се суочава електроенергетски сектор у свом функционисању, реструктурирању и развоју. Указано је на потребу обједињавања напора домаћих стручњака у институт за енергетику, потребу формирања мултидисциплинарног студијског програма за област енергетике и потребу да се предвиде механизми који ће омогућити већи утицај струке на доношење одлука током преузимања међународних обавеза. Скуп је завршен веома посећеном и активном секцијом на којој су изведени закључци.