Развој електроенергетике Републике Србије до 2050. године
(документ садржи анализу стања у српској енергетици, анализу развоја електроенергетике и путева енергетске транзиције од 2021. до 2060. године, уз ослонац на податке из референтних извора, званичних докумената, научних и стручних радова, студија и пројекција)

Увозна зависност, приватизација ЕПС-а и нуклеарна дилема [опширније]

Енергетски сектор је од кључног значаја за српску привреду и има одлучујући утицај на живот и перспективе становништва, на српске финансије и буџет. Цене електричне енергије, природног гаса и горива у значајној мери одређују финансије просечне породице. Уједно, енергетика има одлучујући утицај на квалитет ваздуха, воде, загађење животне средине и на здравље људи.

Глобализација, евро-интеграције и енергетска транзиција све више утичу на организацију српске енергетике, на управљање ресурсима и на власничку структуру. Преузимање међународних обавеза и значајан утицај страног фактора сужавају маневарски простор за реализацију националних интереса и смањују могућност сувереног одлучивања и управљања српском енергетиком.

Српска електроенергетика већ деценијама поуздано снабдева индустријске потрошаче и становништво, остварујући и нето извоз електричне енергије. Током друге половине 20. века, тимови научника и стручњака из академије и индустрије су, уз помоћ државе и уз широко ангажовање домаће струке створили систем који је све до данас обезбеђивао релативну сигурност у снабдевању енергијом. И поред промена, већина потреба за електричном енергијом се и даље подмирује из традиционалних извора и уз превасходно ослањање на лигнит.

Доступност и цена енергије и енергената значајно утиче на конкурентност привреде, док енергетика има значајан утицај на становништво и животну средину. Српска енергетика се суочава са значајним променама током енергетске транзиције коју подстиче постепено исцрпљивање залиха лигнита као и све већи утицај који остварује ЕУ кроз приступне преговоре.

Постоје притисци Европске комисије као и иницијативе у оквиру Париског споразума о клими да се електране на угаљ затворе како би се смањила емисија штетних гасова што ће, поред осталог, смањити и садржај једињења сумпора у ваздуху над Европом. Поред тога, преостале резерве лигнита и њихов квалитет су у паду, па се очекује да ће рад термоелектрана на угаљ бити знатно отежан до 2035. и да треба очекивати да сасвим престане до 2050.

Значајна улагања у нове технологије, обновљиве изворе и паметне мреже промовисала су земље ЕУ у центре моћи који одређују правац и ток енергетске транзиције. Потреба да се пласирају технологије и опрема и продају зелени киловат-часови праћена је снажном политичком подршком Берлина, Брисела и Беча и промовисањем нових међународних обавеза које Србија треба да прихвати. Зато је у интересу водећих земаља ЕУ убрзавање енергетске транзиције, гашење старих електрана, пласман нових технологија и капитала, утицај на српско тржиште, преузимање ресурса и увећање увоза опреме и енергије из земаља ЕУ у Србију. У исто време, интерес Србије у оквиру интеграције у ЕУ укључује и очување животне средине и смањење зависности од угља и нафте. Опречни захтеви и супротстављени интереси траже вештину у преговарању, али и ослањање на струку у налажењу праве равнотеже и најбољег решења. Добро вођеном енергетском политиком и развојем сопствене производње у области обновљивих извора, енергетске ефикасности, заштите животне средине, електричног транспорта и паметних мрежа Србија има шансу да минимизира неповољне последице енергетске транзиције и чак да у транзицији нађе своје развојне шансе.

Квалитетне стратешке одлуке о српској енергетици треба да доноси домаћа струка, док примена таквих одлука тражи помоћ квалификованих представника српске власти. Током последњих деценија доношене су и бројне одлуке које су могле бити корисније за Србију. Услед промена у структури, организацији и власништву, утицај струке на српску енергетику је значајно умањен. Српска држава и политика су изложене снажном притиску ЕУ у погледу читавог низа горућих питања, што умањује преосталу пажњу и преговарачки потенцијал у питањима енергетике. Краткорочни циљеви бацају у сенку дугорочне аспекте енергетике, што показују и досадашња искуства са прихватањем обавеза и трендова који често имају неповољне последице за српску енергетику.